ДИКТАТ:

Ђорђе Јовановић живи у Београду. Његов најбољи друг Петар Марић живи у Нишу. Највише воле да иду код Петрове баке Олге која живи у Чачку. Тамо се играју разних игара. Зими их бака одведе на Тару или Златибор да се санкају и скијају.

Препиши  текст писаним словима. Велико слово напиши где је потребно.

марица   ђурђевић  живи у београду. викендом  често долази у мали зворник  да посети  баку дару. тамо има и другаре филипа и цану са којима се радо дружи. овог викенда су  ишли у тршић. пријала јој је шетња поред жеравије. 

За оне који желе да знају више.

Вук Стефановић Караџић

Вук Стефановић Караџић је рођен у породици у којој су деца умирала, па је по народном обичају, добио име Вук како му вештице не би наудиле. Рођен је у Тршићу.

Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића, који је био једини писмен човек у крају. Образовање је наставио у Лозници, а касније у манастиру Троноши. Како га у манастиру нису учили, него терали да чува стоку, отац га је вратио кући. Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у Петриње. Касније стиже у Београд да упозна Доситеја Обрадовића, свог вољеног просветитеља.

Кад је отворена Велика школа у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо обољева и одлази на лечење у Пешту. Касније се враћа у Србију и када устанак пропада, одлази у Беч. У Бечу започео је свој рад на уређењу језика и правописа и увођењу народног језика у књижевност. У породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић.

Вук је умро у Бечу. Његове кости пренешене су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањене у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.

. Из старословенске азбуке Вук је узео следећа 24 слова:

Њима је додао: Ј ј, Љ љ, Њ њ, Ћ ћ, Ђ ђ и Џ џ а избацио:

За оне који желе да знају више

Вук Стефановић Караџић

Вук Стефановић Караџић је рођен у породици у којој су деца умирала, па је по народном обичају, добио име Вук како му вештице не би наудиле. Рођен је у Тршићу.

Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића, који је био једини писмен човек у крају. Образовање је наставио у Лозници, а касније у манастиру Троноши. Како га у манастиру нису учили, него терали да чува стоку, отац га је вратио кући. Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у Петриње.

Кад је отворена Велика школа у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо обољева и одлази на лечење у Пешту. Касније се враћа у Србију и када устанак пропада, одлази у Беч. У Бечу започео је свој рад на уређењу језика и правописа и увођењу народног језика у књижевност. У породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић.

Вук је умро у Бечу. Његове кости пренешене су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањене у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.

Из старословенске азбуке Вук је узео следећа 24 слова:

Њима је додао: Ј ј, Љ љ, Њ њ, Ћ ћ, Ђ ђ и Џ џ а избацио:

АЗБУКА

А         као авион

Б          као бубамара

В         као вагон

Г          као гитара

Д         као добар друг

Ђ         као првак ђак

Е          као Еским

Ж         као жвака

З          као змај

И         као играти

Ј           као ја и ти

К         као кључ што отвара врата

Л         као лизалица

Љ         као љуљашка

М         као мачка и миш

Н         као нос

Њ         као њушка

О         као облак

П         као пушка

Р          као река Сава

С         као стари сат

Т          као торба

Ћ         ако ћуран

У         као уши

Ф         као фудбал

Х         као хлеб

Ц         као ципела

Ч          као чамац

Џ         као џемпер

Ш        као шубара

То је наша азбука –

Свако слово да се зна

То је наша азбука

Што је знају деца сва

А Б В ГД Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

Вуку Караџићу

            Вук је хтео где год крене

            да се деца описмене,

            за слободу да се боре

            и за језик којим зборе.

            Осташе нам после Вука

            лепа слова и азбука.

            Сад их пише свака рука

            са радошћу и без мука.

БРЗАЛИЦЕ

НАВРХ БРДА ВРБА МРДА.

ЦРН ЈАРАЦ, ЦРН ТРН, ЦРНИ БРСТИ ГРМ.

ЧЕТИРИ ЧАВЧИЋА НА ЧУНЧИЋУ ЧУЧЕЋИ ЦИЈУЧУ.

Рђава шала

            Било једно чобанче. Оно је мислило да сме лагати у шали, па стане једном викати: „Вуци! Вуци! Помагајте, људи!” Кад су му други чобани дотрчали у помоћ, оно им се смејало како их је преварило.

            Једанпут заиста дођу вуци, а оно опет стаде викати: „Вуци! Вуци! Помагајте, људи!”

            Али му сад чобани нису дошли у помоћ јер су мислили да их опет вара. Вуци му нападну овце и многе покољу.

            Ко једанпут слаже, други пут му се не верује.

                                                                                                                                                                                          (Народна прича)

Ризница песама за децу, Јован Јовановић Змај

ДЕЛОВИ ДАНА И ПОЗДРАВИ

Јутро              ДОБРО ЈУТРО

Подне            ДОБАР ДАН

Вече              ДОБРО ВЕЧЕ

Ноћ               ЛАКУ НОЋ

Јутарњи поздрав

Добро јутро, тата,           

чуј звоњаву сата.

Добро јутро, мама,

и теби и нама.

Добро јутро, секо,

узаври нам млеко.

Добро јутро, бако,

устани полако.

Добро јутро, деда,

донеси нам меда.

Добро јутро свима

колико вас има!

Петар Кнежевић

ДАН И НОЋ

Лепе речи

ЧАРОБНЕ РЕЧИ

Постоје четири чаробне речи

Којима се ружно понашање лечи.

За њих зна свако ко другарство воли:

ХВАЛА

МОЛИМ

ИЗВИНИ

ИЗВОЛИ!

Помоћу тих кратких чаробних речи

Свака се свађа и свака туга лечи…

И код куће и у школи

ХВАЛА

МОЛИМ

ИЗВИНИ

ИЗВОЛИ!

Азбука имена:

СРПСКИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

1.      разликује изговорени глас и написано слово; изговорене и написане речи и реченице;

2.      влада основном техником читања и писања ћириличког текста;

3.      разуме оно што прочита;

4.      активно слуша и разуме садржај књижевноуметничког текста који му се чита;

5.      препозна песму, причу и драмски текст;

6.      одреди главни догађај, време (редослед догађаја) и место дешавања у вези са прочитаним текстом;

7.      уочи ликове и прави разлику између њихових позитивних и негативних особина;

8.      изрази своје мишљење о понашању ликова у књижевном делу;

9.      препозна загонетку и разуме њено значење;

10.  препозна басну и разуме њено значење;

11.  разликује слово, реч и реченицу;

12.  правилно изговори и напише кратку и потпуну реченицу једноставне структуре са одговарајућом интонацијом, односно интерпункцијским знаком на крају;

13.  правилно употреби велико слово;

14.  учтиво учествује у вођеном и слободном разговору;

15.  обликује усмену поруку служећи се одговарајућим речима;

16.  усмено препричава; усмено прича према слици/сликама и о доживљајима;

17.  усмено описује ствари из непосредног окружења;

18.  бира и користи одговарајуће речи у говору; на правилан начин користи нове речи у свакодневном говору;

19.  напамет говори краће књижевне текстове;

20.  учествује у сценском извођењу текста;

21.  пажљиво и културно слуша саговорнике;

22.  слуша, разуме и парафразира поруку;

23.  слуша интерпретативно читање и казивање књижевних текстова ради разумевања и доживљавања;

24.  примењује основна правописна правила;

25.  пише читко и уредно;

26.  писмено одговара на постављена питања;

27.  спаја више реченица у краћу целину;

28.  пише реченице по диктату примењујући основна правописна правила;

29.  гласно чита, правилно и са разумевањем;

30.  тихо чита (у себи) са разумевањем прочитаног;

31.  пронађе информације експлицитно изнете у тексту.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ПРВОГ ЦИКЛУСА ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА  СРПСКИ  ЈЕЗИК