ВЕСНИЦИ ПРОЛЕЋА

ЖИВОТИЊЕ КОЈЕ ЧОВЕК ГАЈИ

Шуме су важне за човека, и он мора водити бригу о њима, чувати их од пожара, садити нова стабла, хранити шумске животиње.

Шуме једино чисте ваздух од загађења, дају нам шумске плодове и пружају дом разним шумским животињама.

Ако се бринемо о шумама тако сви заједно можемо живети на овој планети.

 Станарице: врабац, голуб, врана, сврака, фазан...

         Селице: ласте, роде.

         Птице се хране семенкама, инсектима, али и мањим животињама.

Храст

Храст је дрво које расте у шумама Европе. Стабло храста може да има обим и до осам метара. То значи да би вам била потребна помоћ још деветоро деце, ако бисте желели да га обухватите. Храст је од давнина сматран драгоценим дрветом. У старој Грчкој и Риму храстовим венцем су украшавали главе победника из борби. Један француски краљ је волео да седи испод храста док суди својим поданицима, а у Србији су се људи испод једног храста договорили да народ подигне устанак против Турака.

Бор

Бор је зимзелена биљка која има листове у облику иглица. Бор у себи садржи уље и велику количину смоле. Кад пипнете кору бора (или јеле) на прстима вам остане лепљива маса. То је смола. На планини Златибор некада је расла посебна врста бора – златни бор, по којем је планина добила име. Борове шуме су често крчене, дрво бора коришћено је за израду лучи за осветљење, а смола за израду катрана.

Лешник

Лешник је плод дрвета које се зове леска. Леска расте самоникло у шумама и није јој потребна посебна нега да би имала укусне плодове. Лешник се једе сиров или пржен. То је хранљива и укусна посластица. Лешник се често додаје чоколади. Као и ораси и бадеми, лешник је богат минералима, неопходним за наше здравље.

Зашто стабла пуцају

Када се ваздух напољу хлади, хладе се и стежу стабла дрвећа. На топлоти је обрнуто. Предмети се на топлоти шире. Када нам је хладно, и ми се скупимо да бисмо сачували више топлоте. Тако и стабла у шуми – када је хладно скупљају се, а када је топло – она се шире. Међутим, када нагло захладни, стабло не може брзо да се скупи. Тада му се скупи само кора. Пошто је стабло испод коре још топло и широко, кора пуца. Некада је та појава праћена јаким праском. Најчешће пукне само кора, али понекад пукне и цело стабло по средини. Најчешће пуцају дивљи кестен, храст и топола.

                          Ко  су шумари?

Шумари су људи који надгледају шуме и одржавају их. Уколико шума има свог шумара она ће се боље развијати. Шумар је штити од поплава, бори се против загађења, уклања шибље како би младе биљке  могле лакше да расту, пошумљава пазећи на разноликост биљних врста, сече старо дрвеће и прави противпожарне просеке. (Преузето из „Шуме”) .

Зашто треба бити опрезан у шуми?

            Пушаче опоменути да не бацају своје опушке у шуми јер један лоше угашени пикавац може да проузрокује  пожар.

            Отпатке за собом увек покупити чак и отпатке других. Сунчеви зраци при проласку кроз флашу могу изазвати пламен.

Пластичне кесе и  други отпад који се не разграђује само чине шуму непријатном.

У шуми се не бере и не сакупља ништа без знања власника. Печурке могу бити отровне а неке биљке су  под заштитом државе. Ишчупано цвеће неће поново нићи. Треба познавати путне знаке за кретање кроз шуму јер они упозоравају на опасни пролаз, ризик, усмеравају на кретање одређеним путем.

У случају невремена је најбоље да се крене ка излазу шуме.

Не гази младе изданке дрвећа. Неки од њих ће постати велико дрвеће. У кору дрвета не урезуј никаква срца нити слова.

Шуме су важне јер из листова испарава вода која се пење и ствара облаке. Многе животиње живе у њој,  дрвеће штити куће од ветра, ако би кренула лавина шума би је зауставила. (Преузето из  књиге „Твоја прва књига о природи”)

  Посетите неупадљива склоништа у оближњим ловиштима. Нека вам родитељи и пријатељи ловци организују посету таквим местима одакле ћете посматрати животиње а да оне то не знају. Довољно је бити тих и стрпљив и, наравно, понети доглед.

Свуда у свету су шуме у опасности од загађења, пожара и сече. Људи секу шуме да би могли да обрађују земљиште. Пустиње се шире када су шуме посечене. Дим из фабрика и та испарења одлазе у облаке из којих на шуме падају киселе кише. Због превелике суше шумски пожари се

брзо шире.

ДА БИ ДРВО ИЗРАСЛО  ПОТРЕБНО ЈЕ МНОГО ГОДИНА.

                 Каква  је разлика између црног и белог бора?

Бели бор има кору која се стално љушти па се испод појављује жућкастонаранџаста боја. Четине су му кратке. Шишарке су са дршком, висеће, сивосмеђе и без сјаја.

Црни бор има кору тамносиве боје која је неправилно испуцала. Четине су му дуге. Шишарке су јајастокупасте, сјајносмеђе и седеће.

На ливадама расте претежно цвеће и трава.

Врсте ливадског цвећа су: бела рада, маслачак, а траве детелина,    коприва, чичак...

Све ове биљке расту а да човек не утиче на њих, оне су самоникле.

Човек је открио да су неке од њих лековите и то су: камилица, боквица,  шипак, нана, босиљак, кантарион, мајчину душицу...

(данас, сутра, прекосутра, јуче, прекјуче)

Дани у недељи

Једна недеља траје седам дана. Зато се зове седмица. Сваки дан у седмици има своје име. Људи су смислили имена данима у седмици да би се лакше сналазили у времену.

Дани у недељи

Игра коло наоколо:
понедељак момак јак,
коловођа лак.

До њега је уторак.
У средини реда,
ситно везе среда.

Четвртак се клати,
њега петак прати.
А субота сама,
преплиће ногама.

На крају у венцу,
недеља на кецу.
Откад су се састали,
нису с колом престали.

Један мој дан

Ујутру устајем у 7 сати. Обављам јутарњу гимнастику и идем у купатило да обавим личну хигијену. У 7 сати и 15 минута доручкујем. У пола осам крећем у школу. Тада обично сретнем комшију Милета, који шета пса у парку и пожелим му добро јутро. У школи сам од 8 сати па до тачно у подне. Тада се враћам кући, ручам и радим домаћи задатак. После подне идем на тренинг и враћам се кући увече. У повратку, у паркићу испред зграде често сретнем бака Раду и пожелим јој добро вече. Тада кући стиже тата са посла и моја старија сека Јована из школе. Она иде у школу после подне. Сви заједно вечерамо, а потом играмо друштвене игре или гледамо телевизију. Након тога свима пожелим лаку ноћ и одлазим на спавање.

Чувамо здравље

АКО ЖЕЛИШ МИШИЋЕ

Ако желиш мишиће к’о гвожђе,
једи бело и црно грожђе.

Ако желиш снагу збиља мушку,
онда не смеш заобићи крушку.

Ако желиш на све бити имун,
једи ил’ исцеди жути лимун.

Ако желиш руке као канџе,
просто гутај свеже поморанџе.

Ако желиш вештине са стране,
окоми се на криве банане.

Ако желиш да изгледаш бешње,
свакодневно упражњавај трешње.

Ако желиш бити бистре главе,
бери оне јагоде из траве.

И уопште ко год нешто хоће,
мора јести и волети воће.

Љубивоје Ршумовић

Лепо понашање је:

да ја не повредим тебе,

да ти не повредиш мене,

да помогнемо једно другом,

да и мени и теби буде лепо.

ДОБРО ЈУТРО

ДОБАР  ДАН

ДОБРО  ВЕЧЕ

ЗДРАВО

ИЗВИНИТЕ

ИЗВОЛИТЕ

МОЛИМ  ВАС

ХВАЛА

ДРАГО МИ ЈЕ

Избор стихова из књиге Буквар дечјих права Љубивоја Ршумовића

Права и обавезе ученика у школи:

ПРАВА: -да стичеш знања која су ти потребна

                -да користиш просторије, наставна средства и намештај

                 -да боравиш и учиш у чистом простору

                 - да те нико не вређа, не плаши, не удара, не узима твоје ствари

ОБАВЕЗЕ: - да редовно долазиш у школу

                     -да чуваш школску имовину 

                     -да водиш рачуна о чистоћи школе

                      -да никога не вређаш, не удараш и не узимаш туђе ствари

СВЕТ ОКО НАС

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

1.      препозна и искаже радост, страх, тугу и бес уважавајући себе и друге;

2.      правовремено и примерено ситуацији искаже своје основне животне потребе за храном, водом и одласком у тоалет;

3.      се понаша тако да уважава различитости својих вршњака и других људи;

4.      придржава се договорених правила понашања у школи и прихвата последице ако их прекрши;

5.      сарађује са вршњацима у заједничким активностима;

6.      одржава личну хигијену и адекватно се одева у циљу очувања здравља;

7.      чува своју, школску и имовину других;

8.      прати инструкције одраслих у опасним ситуацијама: поплава, земљотрес, пожар;

9.      својим речима опише пример неке опасне ситуације из свог непосредног окружења;

10.  примењује правила безбедног понашања на путу од куће до школе приликом кретања улицом са и без тротоара и преласка улице;

11.  снађе се у простору помоћу просторних одредница: напред-назад, лево-десно, горе-доле и карактеристичних објеката;

12.  одреди време својих активности помоћу временских одредница: делови дана, обданица и ноћ, дани у недељи, пре, сада, после, јуче, данас, сутра, прекјуче, прекосутра;

13.  посматрањем и опипавањем предмета одреди својства материјала: тврдо – меко, провидно – непровидно, храпаво –глатко;

14.  учествује у извођењу једноставних огледа којима испитује природне феномене;

15.  разликује природу од производа људског рада на примерима из непосредног окружења;

16.  препознаје облике појављивања воде у непосредном окружењу: потоци, реке, баре, језера;

17.  препознаје изглед земљишта у непосредном окружењу: равница, брдо, планина;

18.  идентификује биљке и животиње из непосредног окружења на основу њиховог спољашњег изгледа;

19.  уочава разноврсност биљака и животиња на основу спољашњег изгледа;

20.  препознаје главу, труп, руке и ноге као делове тела и њихову улогу у његовом свакодневном животу;

21.  препознаје улогу чула вида, слуха, мириса, укуса и додира у његовом свакодневном функционисању и сазнавању окружења;

22.  штеди воду и одлаже отпад на предвиђена места;

23.  се понаша тако да не угрожава биљке и животиње у непосредном окружењу;

24.  повезује резултате учења и рада са уложеним трудом.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ПРВОГ ЦИКЛУСА ОБАВЕЗНОГ ОБРАЗОВАЊА - ПРИРОДА И ДРУШТВО