Променљиве врсте речи су: именице, заменице,  глаголи и придеви  и неки бројеви.

 

Непроменљиве су :

 

1. Предлози: од, до, из, спред, иза, изнад, испод,  између, поред, пре, после,  осим,  уз, кроз, на, о, при, у, с, за, ради, због...

 

2. Прилози: овде, онде, негде, унутра, напољу, тамо, напред,  свеједно, лево, десно, близу,  јуче, тек. лако, брзо, мало, зато

 

3. Узвици: јао, јој, ој,  ух, ах, ох, уф, ура, уа, вау, опа, оп, упс, охо, мрш, куш, иш, мац...

 

4. Везници: и, па, те, ни, нити, или, само, зато, тек, а, али, него, но, већ, да, кад, иако...

 

5. Речце: да, не, ваљда, дакле, међутим, само, једино, као, ено, ето, гле, баш, још...

 



Лектира:

 

Бела Грива,  Рене Гијо

 

Бајке, Гроздана Олујић

 

Бајке, Ханс Кристијан Андерсен

 

Песме, Милован Данојлића

 

Избор из народне књижевности

 

 

 

Од пашњака до научењака (одломак)   М. Пупин

 

Мали принц(одломак)   Антоан де Сент Егзипери

 

Алиса у земљи чуда (одломак) Луис Керол

 

Бескрајна прича (одломак) М. Ендеа

 

Кроз васиону и векове (одломак)  М. Миланковић

 

Пепељуга - народна бајка

 

Трнова Ружица - Браћа Грим

 



Именице које означавају нешто мало зовемо УМАЊЕНИЦЕ(деминутиви) .

 

Именице које означавају нешто огромно зовемо УВЕЋАНИЦЕугментативи)

 

ТАЈ             ТА             ТО

 

градић     птичица    звонце

 

зубић     гранчица    теленце

 

дечачић    рибица     мајмунче

 

мајмунчић    луткица    жапче

 

путић      гумица       звонце

 

каменчић    гранчица    паче 

 

 

(птичица, носић, кутијица, облачић,  кравица, кученце, сточић, ручица,кућица, слончић, авиончић)

 

Деминутив (умањеница) је именица која има умањено значење..
У српском језику деминутиви се углавном граде додавањем :
-ић
      -чић       -чица 
-ак
-ица
-енце


Примери:
лист - листак
прст - прстић
кућа - кућица
глава- главица
дете - детенце
свеска - свешчица

 


 

  Речи од милоште:

 

 

 

-АК: цветак, облачак, синак

 

-ИЋ/-ЧИЋ: зубић, каменчић

 

 

-ИЦА: травица, сестрица, шумица

 

-ЦЕ: дрвце, перце, остврце

 

-АНЦЕ/-ЕНЦЕ: псетанце, детенце

 

-АШЦЕ/-ЕШЦЕ: сунашце, јагњенце

 



Аугментатив (увећаница) је именица која има увећано значење:
-ина
   

-чина
-етина
-урина
-ерда


Примери:
нос - носина
јунак - јуначина
капа - капетина
кућа - кућетина

 


 

Са погрдним значењем :

 

-ИНА: комадина, волина, коњина, месина, момчина, људина, војничина

 

-ЕТИНА: главетина, ножетина

 

-УРИНА/-УШТИНА: главурина, главуштина

 

-ЧИНА: будалчина, официрчина, зубарчина 

 

 

 

 

 


Род и број придева

Придеви се слажу са именицом уз коју стоје и због тога имају облике за мушки, женски и средњи род. Као и именице, имају облике за једнину и множину.

 

Да бисмо одредили род и број придева, морамо одредити у ком је роду и броју именица коју придев ближе одређује.

 

 

 

једнина

множина

мушки род

 

мачор

 

 

женски род

 

 

 

 

средњи род

 

 

 

 

 

 

 


Придеви  су  речи које стоје уз именицу и ближе је одређују по особини или припадању.

 

ОПИСНИ придеви означавају КАКВО је нешто.

 

ПРИСВОЈНИ придеви означавају ЧИЈЕ је нешто.

 

На травнатом  терену  несташни дечаци су играли фудбал. Шарена лопта је високо полетела  и разбила прозор. Уплашени дечаци су одлучили да исправе грешку. Уз помоћ  вештог чика Јанка  узели су  алат  и заједно  наместили стакло.

 

 


Писање гласа ј

био, радио, носио, камион, милион, садио,  виолина, библиотека, гимназија, Марија, пијаца, сијалица, телевизија,  хигијена, дијета,  фијукати, мајица, сејин, музеји, који, моји, твоји, бруји, чији,  судијин,  кутијица

 

 

 

 


Песме Душана Радовића

Душан Радовић рођен је 1922. године у Нишу.  Био је  уредник програма за децу Радио – Београда, уредник листа „Полетарац“   …

Написао је много песама које је сакупио у збирке „Поштована децо“ (1954), „Смешне речи“ (1961), „На слово, на слово“ (1963 – 1965), затим, збирке песама и прича „Причам ти причу“, као и радио-игре „Капетан Џон Пиплфокс“, „Тужибаба“, „Како су постале ружне речи“, „Приче за Гордану“ и друге.

Ево шта он каже како је настала песма „Страшан Лав: „Сећам се добро читаве 1949. године. Понављао сам у себи: Био једном један лав…….какав лав? — само та два стиха не знајући шта ћу са њима. То ми је мирисало и слутило на нешто друго. Кад ми се, најзад, откачила читава песма,учинило ми се да сам оздравио, да се са мном и у мени није нешто важно догодило, да сам решио проблем“.

Ово говори да се и велики песници намуче док  напишу песму.

Душану Радовићу је писање била велика  и стална потреба. Зато је писао стално и написао много. Поред песама за децу писао је и афоризме – кратке, поучне приче о животу – које је свако јутро говорио преко таласа Радио – Београда.

Неке његове песме  можете читати овде:

http://www.dobrota.edu.me/djeca/radovic.htm#vrh

ове  песме  говори аутор: http://youtu.be/wYb0ZdT_Byc

http://youtu.be/3RA2_uMOwPE

можете их и певати:

http://youtu.be/KbInttICPSM

http://youtu.be/0Tjw3GVg_5Y

http://www.youtube.com/watch?v=wYb0ZdT_Byc

Све што расте

http://youtu.be/f2bG1LgUbdE

Ако желите још нешто сазнати о Душку Радовићу погледајте  документ који је приредила  Народна библиотека ―Стеван Сремац из  Ниша:

dusko_radovic


 

Писање великог  слова

Лична имена и презимена:   Јован Николић,Душан Филиповић,  Николина Јанковић...

(Божић Бата, Деда Мраз, Снешко Белић...)
Надимци: Аца, Мишко,   Пера, Јован Јовановић Змај, Данко, Уки...

Називи држава, градова, села, народи, становници држава или градова:  Република Србија, Срби,  Немци, Ваљево, Ваљевци, Београд, Београђани, Новосађани, Шпанија, Енглеска, Стара Пазова, Сједињене Америчке Државе, Руска Федерација...
 
Географски појмови: Гучево, Црно језеро, Сува река, Црно море, Средоземно море, Балканско полуострво, Велика Морава, Јужна Морава, Дрина,,, Мачвански округ...Обедска бара,Ада Циганлија,

 Нови Сад, Бања Лука, Аутономна Покрајина Војводина,  Босна и Херцеговина...

Називи небеских тела: Земља, Сунце, Месец, Велики медвед, Марс, Јупитер...

Називи улица: Босанска улица, Улица  липа,
Улица српских владара. Булевар револуције, Зелени булевар,  Обилићев венац, Улица Ђуре Јакшића, Улица владике Данила, Улица српских владара,  Косовска улица, Улица српских владара ...
Тргови; Студентски трг,  Трг Николе Пашића,
Трг краља Александра, Трг ослобођења,..

Празници:  Ускрс, Божић, Нова година, Први мај,  Свети Сава ,
Бадње вече, Ђурђевдан,  Велики петак,  Огњена Марија,  Дан победе,   Дан планете Земље. ...

Имена животиња: Џеки,  Гаров, Јаблан, Белка, Цврле...

Наслови књига, часописа, новина:   ,,Мали принц'', ,,Бајке'',  „На Дрини ћуприја“,  ,,Витез'', Школарка'',,,

Великим словом започињемо сваку нову  реченицу.


Улица српских владара

Улица Бранка Ћопића

Улица Немањина

Трг слободе

Првомајска улица

Његошева улица

Улица липа

Таковска улица

Улица Бранка Радичевића

Улица војводе Мишића

Улица царице Милице

Шекспирова улица

Трг младенаца

Булевар ослобођења

           Трг Краља Петра Првог

          Студентски трг

         Београдска улица

        Улица Петра Петровића Његоша

        Булевар Николе Тесле

        Трг ослобиђења

        Улица платана


кликни на линк изнад и утврди знања о именицама.





Милан          чита                       књигу.

 

                КО?       ШТА РАДИ?

 

 

 

Главни делови (чланови) реченице су СУБЈЕКАТ и ПРЕДИКАТ.

 

Предикат је реч која означава радњу, а субјекат реч која означана ко ту радњу врши.

 

Субјекат и предикат могу бити на различитим местима у реченици:

 

Сима гледа кроз прозор.

 

На растанку их је мајка загрлила.

 

На прозору је стајала птичица.

 

 

Субјекат и предикат могу бити састављени од више речи:

 

Миша  и Иван  се играју.

 

Мама меси и пече колаче.

 

 

 

1.      Субјекат у реченици подвуци  једном цртом, а предикат двема:

 

 

 

Голуб лети.

 

Ана црта.

 

Сања се смеје.

 

Звони телефон.

 

Марко пише писмо баки.

 

Маја и Иван пливају  у језеру.

 

Ђорђе је јуче добио петицу.

 

Мама је срећна због мог успеха.

 

Ена  трчи брже од свих девојчица.

 

Аца  лепо пише и црта.

 

Неколико дана киша  непрестано пада.

 

Тата води синове на тренинг.

 

Оља  слави девети  рођендан.

 

Саша  гледа омиљени цртани филм.

 

На почетку су сви они добили по слаткиш.

 

На грани  је стајао врабац.

 

Вредни домар је  ставио кућице за птице.

 

Радознали дечак шета и посматра патке на Дрини.

 

Маја и Рада редовно пишу домаће задатке и читају часопис.

 

 

 

2.      Напиши три реченице у којима ће субјекат и предикат бити на различитим местима:

 

3.      Напиши реченицу у којој се субјекат састоји од две речи:

 

4.       Напиши реченицу у којој се предикат састоји од две речи

 





Властита имена људи, земаља, градова, река, планина и села јесу властите именице.
Оне се увек пишу великим почетним словом: Младен, Олга, Дрина, Гучево, Мали Зворник...

Заједничке именице означавају заједничко име за више бића, предмета и појава, са истим или сличним особинама (пас, слон, мачка, клупа, школа, столица, киша, ветар...). Оне се пишу малим словом и могу бити у једнини и множини.

 

 Једнина

Множина 

 књига
  свеска
  оловка
  оцена

 књиге
  свеске
  оловке
  оценее

 


Заједничке именице могу бити у мушком,женском или средњем роду.
 
Род именица најлакше одређујемо помоћу речи:  ТАЈ, ТА, ТО.
 

 

Именице су речи којима се именују предмети, бића и појаве.

 

 Властите

- властита имена 

 Заједничке

- заједничка имена исте врсте предмета, бића и појава 

 




РЕЧЕНИЦА је скуп речи или само једна реч којом се саопштава потпуно обавештење.

РЕЧ је скуп гласова или само један глас који нешто значи.

 

ГЛАС је најмањи део речи.

Писани знак за глас је СЛОВО.

 

Гласови се деле на САМОГЛАСНИКЕ и СУГЛАСНИКЕ.

 

Самогласници су: а, е, и, о, у.

 

Сугласници су: б, в, г, д, ђ, ж, з, ј, к, л, љ, м, н, њ, п, р, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш.

 


Главни делови реченице

 

Субјекат реч којом је у реченици означено ко врши радњу.

 

Предикат део реченице који казује шта субјекат ради.

 

Бојан чита.

 

Бранко пише.

 

Пада  снег.

 

Милица     вози    тротинет.

 

КО?          ШТА   РАДИ?

 

Предикат је реч која означава радњу, а субјекат реч која означана ко ту радњу врши.

 

 

Субјекат и предикат могу бити на различитим местима у реченици:

 

Саша игра фудбал на стадиону.

 

На балкону  седи  Весна.

 

Вечерас ће Ана и Марко наступати заједно.

 

Субјекат и предикат могу бити састављени од више речи:

 

Милан и Марко  заједно тренирају одбојку.

 

Бака прави и продаје колаче.

 

Маја  и Раша најбоље читају  у нашем одељењу.

 

Воја   пише песме и  преводи текстове.

 

Сада проверите своје знање.



У нашем језику има ____ самогласника. То су гласови __,__,__,__,__.      

Остали гласови се називају _____________________. Њих има 25.

 

     Понекад слово ___ може да гради слог.

 


Рођен  у Тршићу код Лознице