Жива бића или организми сврстана су у  5 царстава. Ове године учимо само дав: царство биљака и царство животиња.

 

 

Царства  живих бића:

 

1.  Праживотиње – најситнији организми на целом свету. Не виде се голим оком, већ само помоћу микроскопа. То су амебе, бичари и трепљари;

 

2.  Микроорганизми: бактерије и вируси;

 

3. Гљиве: плесни (буђ), печурке и квасац;

 

4.  Биљке: алге, маховине, папрати, лишајеви, четинари и цветнице;

 

5.  Животиње: бескичмењаци и кичмењаци. Овом царству припада и човек.

 

 

 

 

 

1.      Како се биљке прилагођавају условима средине?

 

 

___________________________________________________

 

 

 

2. А како животиње? ___________________________________

 

 

 

 

3.      Наброј бар три четинара:___________________________________________________

 

 

 

 

4.      Наведи 5 лековитих биљака:_________________________________

 

 

 

5.      Шта су гајене биљке?_______________________________________


 

6.      Наведи 3 зачинске биљке:___________________________________

 

 

 


Магнетизам

 

   

Магнет је добио име по магнетиту, руди гвожђа која има особину да привлачи гвоздене предмете. Магнетит је природни магнет.

 

    Вештачки магнет се добија магнетисањем челика.

 

   Магнети се најчешће израђују у облику шипке или потковице.

 


 

   Простор око магнета у којем делују магнетне силе, назива се магнетно поље.

 

   Један крај магнета се увек окреће према северу и назива се северни пол, а други према југу и назива се јужни пол.

 

 

 

  Магнети имају особину да привлаче металне предмете. Метални предмети се могу намагнетисати и тако намагнетисани могу да привлаче друге металне предмете.

 

 

 

  Дејство магнета се повећава или смањује у зависности колико је магнет удаљен од материјала.

 

 

Магнетизам је невидљива сила привлачења и одбијања  између гвожђа и  магнета.  Магнети привлаче гвожђе и све друге материјале који садрже гвожђе.

 

 


Магнет има два пола северни и јужни.

Када се два магнета нађу један у близини другог окренути истим половима, они ће се одбијати – на пример северни одбија северни, а јужни пол одбија јужни.  

 

Уколико су један другом окренути различити полови, магнети ће се међусобно привлачити – северни ће привлачити јужни, а јужни северни пол.

 

Компас је справа која помаже човеку да се оријентише у простору. То је заправо мали, лагани магнет у облику танке плочице, игле која може слободно да се окреће око свог центра. Један крај те игле, када се ова умири увек показује север, а други крај показује југ. До одступања долази ако се компас нађе у близини неког другог магнета.

 

 

На овај начин се очитава магнетно поље планете Земље , која је и сама заправо један велики магнет.

 

 

У 19. веку откривено је да струјно коло ствара магнетно поље. Тако су људи направили први електромагнет, који је био јачи од било ког природног магнета. Електромагнети могу да подижу велике терете и користе се у производњи аутомобила и граћевинарству, али се употребљавају и за израду делова предмета које свакодневно користимо, као што су звоно на вратима, телефонско звоно, звучници  и др.

 

 

 

  • Магнети привлаче све материјале.                                              ДА  НЕ
  • Магнет има два пола северни и јужни.                                        ДА  НЕ
  • Магнети окренути истим попловима се привлаче.                          ДА  НЕ
  • Различити полови магнета се привлаче.                                      ДА  НЕ

 

  • Магнет се може пронаћи у природи.                                       ДА  НЕ
  • Један крај магнетне игле компаса увек показује запад.          ДА  НЕ

 

 

 

 

 

 


Електрицитет

 

 

 

 Неки материјали добро проводе електричну струју и они су ПРОВОДНИЦИ ( метали: бакар, алуминијум ).

 

 Они који не проводе струју зову се ИЗОЛАТОРИ (пластика, гума).

 

Различити материјали не проводе наелектрисање подједнако.

 

Најбољи проводници: метал, угаљ, графит, водени раствор соли, база и киселина

 

Слаби проводници или изолатори:   стакло, пластика,  парафин, смола, дестилована вода, суво дрво, хартија, гума, ваздух...

 

 

 

Наш велики научник Никола Тесла често се играо са својим мачком. О томе је  писао девојчици Поли. За њега је то био најлепши мачак, добар и верни друг. Једном га је, у сутон, помиловао и тада се догодило нешто необично.

,,Моја рука је изазвала пљусак праскавих варница, а изнад мачкових леђа створило се поље светлости.“- писао је много касније Никола Тесла, сећајући се свог детињства.

Кад је питао оца шта би то могло да буде, он је дуго мислио, јер је и за њега то било нешто ново и чудно. То може да буде само електрицитет - закључио је на крају.

 

 

 

 

Хидроелектране су постројења која за производњу електричне енергије користе снагу воде. Вода покреће хидрауличну турбину која је повезана са генератором електричне енергије.

ПРИНЦИП РАДА  ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ

 

 

Термоелектрана  је постројење које за производњу електричне енергије користи угаљ или нафту.

ПРИНЦИП РАДА ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ

 

Србија има 15 већих електрана:

 

  •  хидроелектране: Ђердап I, Ђердап II, Мали Зворник, Бајина Башта, Власина и др.
  •  термоелектране: Костолац, Колубара, Никола Тесла, Морава, Лазаревац, Косово и др.

                 

 

 

 

 

 


Промене  материјала

 

Материјали се под утицајем топлоте, воде и ваздуха мењају. Процеси који тада настају су: испаравање, топљење, сагоревање, труљење, кондезовање...

 

 

 

Различите материјале можемо да преобликујемо на различите начине: папир (сечемо, савијамо, бушимо), пластелин (растежемо, гњечимо), платно (сечемо, шијемо)...

 

 

 

Промене материјала могу бити:

    1.  неповратне

 

    2.  повратне

 

 

 


 

Природни материјали: камен, глина, восак, песак, дрво...

Вештачки: вештачка гума, пластика, вештачка кожа, крзно, стакло...

 

 

Сви материјали имају нека заједничка својства, али и својства по којима се препознају и разликују од других материјала.

 

 Од тих својстава зависи шта ће се од ког материјала правити, за шта ћемо га употребити.

 

 

 

Заједничке особине свих чврстих материјала су: видљиви и опипљиви, имају одређен облик, који се може мењати у току обраде материјала и прављења предмета, имају тврдоћу...

 

 

 

Чврсти материјали се једни од других разликују по: тврдоћи и еластичности.

 

 

 

Тврђи материјали се теже обрађују( камен и метал).

 

 

 

Мекши материјали се лакше обликују и преобликују ( пластелин и глина).

 

 

 

ЕЛАСТИЧНОСТ је особина материјала да се после савијања, истезања, гњечења или сабијања враћају у првобитни положај.  Еластични материјали су: гума, тканина, пластелин...

Када чврсте материјале загревамо, они се шире, а када их хладимо, сакупљају се.

 

 

 

 Неки под утицајем топлоте омекшају, али поново очврсну када се охладе ( гума, мека пластика... ),

неки се топе (восак).

 


 

Неки  материјали проводе топлоту. Када загрејемо један крај предмета, топлота се прошири на цео предмет (метали).

 

Неки  материјали се под дејством топлоте запале и горе ( хартија, тканина, крзно, дрво...)

 


 

СТАКЛО је провидан материјал. Пропушта Сунчеве зраке - зато се од њега праве прозорска окна.

 

 

 

МЕТАЛ је јак, чврст материјал који лако проводи топлоту и подноси високе температуре - од њега се прави посуђе.

ДРВО је чврст материјал који се лако обрађује -  погодан за израду намештаја.

 

 

 

ГУМА је лако савитљив и мекан материјал. Тешко проводи топлоту и издржљив (еластичан) - аутомобилске гуме.

 

  Метали су најбољи проводници топлоте. Због тога се од њих праве радијатори, пећи, посуде за кување хране...

 

            Топлоту слабо проводе дрво, пластика, стакло гума. Они се користе као изолатори топлоте.

 

 

 

 

 

 

 


Кружење воде у природи

Занимљива анимација о кружењу воде у природи -пронађена на интернету- помоћу које ћете боље разумети  лекцију која следи сутра:


1.Шта је вода?

 

2. Да ли течност има сталан облик?

 

3. Шта је слободна површина течности?

 

4. Колико слободних површина течности постоји?

 

5. Какве могу бити течности?

 

6. Која тела плутају? Објасни и наведи пример.

 

7. Која тела тону? Објасни и наведи пример.

 

8. Који се материјали не растварају у води?

 

9. Под којим условима ће се грумен шећера најбрже растворити?

 

10. Шта вода добија растварењем неке материје у њој?

 

11. Од чега зависи брзина растварања?

 

12. Шта се дешава при загревању воде, а шта при хлађењу?

 

13. На којој температури вода постаје лед?

 


Промене при загревању и хлађењу течности

Вода прелази из једног стања у друго при хлађењу и при загревању. На температури од 0оС вода се замрзава и постаје лед.
На вишој температури течности испаравају брже, а на нижој спорије. 

Све течности испаравају, мада се то не види.

 

Када течности загревамо, испаравање постаје видљиво.

 

Што је загревање веће, и испаравање је јаче (зато  је приликом другог подизања поклопца било више водене паре).

 

Запамти:

 

Иста врста течности брже ће испаравати на вишој температури него на нижој.

 

Што је већа слободна површина течности, то ће испаравање бити веће.

 

Различите течности под истим условима испаравају различитом брзином.

 

Водена пара је топлија од поклопца. У додиру са хладним поклопцем пара се мало охлади, што је довољно да дође до КОНДЕНЗАЦИЈЕ, појаве супротне испаравању.

 

 

 

КОНДЕНЗАЦИЈА је прелазак материје из гасовитог у течно стање.

 

 

 

Када течности охладимо до температуре замрзавања, оне прелазе у чврсто стање (замрзавају се).

 

Температура замрзавања је различита за различите течности. Вода мрзне на нула степени целзијуса.

 

Што је температура замрзавања неке течности нижа, то је потребно више времена да се та течност охлади и очврсне (замрзне се). Зато се у систем за расхлађивање мотора аутомобила сипа течност АНТИФРИЗ (против замрзавања) која не мрзне на минус двадесет степени целзијуса.

 

 

 

 


Вода је провидна течност без мириса и укуса.


Брзина растварања чврстих материја у води зависи од:
• уситњености материје
• температуре воде и
• мешања раствора.

 

 

Особине течности:

1.  течности теку различитом брзином

2. заузимају облик  суда у којем се налазе

3. слободна површина течности је равна и увек се простире хоризонтално –
паралелно с површином Земље.Течности у суду имају самоједну  слободну површину. То је она површина која је у додиру с ваздухом. Слободна површина зависи од облика суда у којем се течност налази.

4.  течности имају различиту густину

 

Тела пливају ако је њихова густина мања од густине течности, а тону ако им је
густина већа од густине течности.

Честице гушћих течности су веће или ближе једна другој од честица
ређих течности. Гушће течности врше већи притисак на предмете на њиховој повр-
шини. У случају Мртвог мора, веома слана и веома густа вода врши већи притисак
на пливача, па због тога он не може да потоне.

 

Течности се разликују по:
• боји
• провидности
• густини
• и по  томе што теку различитом брзином

 

Све течности:
• теку
• имају сталну (непроменљиву) запремину
• имају облик суда у којем се налазе
• имају једну слободну површину






Мој крај

ПОДРИЊЕ

Подриње се налази у западној Србији. Мали Зворник се налази на десној обали реке Дрине,  на око 170 километара од Београда. На Дрини је изграђена хидроелектрана у којој се производи електрична енергија.  Зворничко језеро је вештачко језеро.

 

 На  брду Орловине  откривени су остаци два града из VI и  IX века .

Нама најближе планине су Гучево, Борања и Јагодња.





Буквар дечјих права – Љубивоје Ршумовић

За мене нема зиме
зато не дижем галаму
имам право на име
и право на тату и маму.

 

 

 То мора да буде закон
ту нема другог бога
зовем се тако и тако
дете тога и тога.   

 

Хвалим се имам чиме
свет је за мене сково
имам право на име
и право на средње слово

Дете треба да посматраш,
ал му немој на пут стати.
Што га пре човеком сматраш
пре ће човек и постати!
(Буквар дечјих права)


Избор стихова из књиге Буквар дечјих права Љубивоја Ршумовића

Б

Није да се хвалим

пред оком ми свиће

иако сам мали

ја сам људско биће.

 

Срце душу имам

 храброст и мишиће

тражим дајем примам

ја сам људско лице.

 

Игра ми је храна

игра ми је пиће

леп сам са свих страна

 ја сам људско биће.

И

Ја имам пуно право

Да верујем у Бога

И да мислим својом главом

Не питајући било кога.

 

Ја затим право имам

Да и дању и ноћу

Паметне савете примам

А усвајам које хоћу.

 

Ако је са правима све чисто

Моја је обавеза света

Да другима омогућим исто

И никоме не сметам.

Р

Кад ми је игре доста

Дајте ми право молим

Време које ми оста‘

Да проведем у школи.

 

Ја имам више мање

Право на своје проблеме

Право на школовање

Ал и на слободно време.

 

Учићу јер школу волим

Не морам ништа да платим

А све што научим у школи

Ја ћу држави да вратим


Придржавати се правила није увек лако. Ипак, без правила живот није могућ ни у породици, ни у школи, ни у друштву. Без поштовања правила не можемо да остварујемо ни своја права. Када се сви трудимо да испуњавамо своје обавезе и дужности то значи да заједнички стварамо услове да користимо своја права, али и да разумемо и поштујемо права других.