16. новембар-Дан толеранције

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости.
Бити толерантан значи  чврсто се држати својих уверења и прихватати да се и други држе својих. То значи прихватање чињенице да су људска бића природно различита у ситуацијама, говору, понашању и вредностима и да имају право да живе у миру и онакви какви јесу. Свако има право на различитост. Наша права су једнака правима других.
ТОЛЕРАНЦИЈА значи да оно што ми мислимо, верујемо или ценимо није обавезно боље од онога што мисле, верују или цене други људи.

Толеранција се односи на  људе,  веровања, идеје…

Толерантношћу  постајемо свесни да је различитост  богатство.
Толеранцијом се живот може учинити лепшим!
Пре него што нешто кажемо  добро  размислимо!
Потрудимо се да разумемо друге!
Уживајмо у различитим мишљењима других  и потрудимо се да нешто научимо из њих!
Поштујмо друга и другарицу иако смо различити и не слажемо се баш увек и у свему!

Уважимо  њихово мишљење и прихватимо  њихов предлог!

Пронађимо средину између наших различитости!

Играјмо се, учимо, растимо заједно!
Немојмо другима радити нити говорити оно што не желимо да они нама раде или говоре! Знамо да се нико не осећа лепо када га други вређа!

Поштујмо различитости међу нама!
Будимо толерантни свакога дана!


Дан примирја

Данашњи државни празник слави се  у знак сећања свих  настрадалих  у Првом светском рату и као  дан када је потписано примирје и завршен Први светски рат- 11.11.1918.

Амблем који се данас и ове недеље носи на реверу има цвет Наталијине рамонде. Симболика овог цвета је вишеструка. Цвет  је назван по краљици Наталији Обреновић. Познат је и као цвет феникс  јер  и ако се потпуно осуши  када се залије  може оживети што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата. Изнад цвета је мотив
Албанске споменице – Медаља за спомен на повлачење српске војске које је претходило победи у Првом светском рату.


Дечје игре

 Резултат слика за коларицупаницу

Коларићу, панићу

плетемо се самићу,

сами себе заплићемо,

сами себе расплићемо…

У игри  деца се  крећу крупним и лаким корацима. Играчи се држе за руке у отвореном колу. У првом делу игре коло се заплиће, а у другом расплиће. Заплитање може да буде са једног краја, са једним коловођом или са оба краја . При заплитању коловођа прилази  и провлачи се испод капије – подигнуте руке последњег  и претпоследњег играча. Ако се заплитање врши са оба краја капија се налазе на средини кола, а образују је играчи који се налазе на том месту.  Пошто се сви играчи провуку,  претпоследњем играчу рука капије обавије врат и спусти се на супротно раме. У расплитању кола коловођа прилази играчима с леђа.

 

 

Ринге , ринге раја,

пуна корпа јаја.

Дош’о чика Паја,

па појео јаја.

Једно јаје мућ, а ми деца чуч!

Деца у колу крећући се у кругу певају ове стихове, а на реч ,,чуч“ у исто време чучну.

 

 

И около се лата,

и около се лата,

и около се лата, на велики звон,

поклањам се на тебе,

поклањам се на тебе,

поклањам се на тебе,

и тебе узимам.

Реф.: Сад се види, сад се зна

ко се коме допада!

Сад се види, сад се зна

ко се коме допада!

Деца у колу певају и у ритму песме тапшу рукама. У средини кола је једно дете које прати садржај песме и погледом бира другове и другарице којима ће се поклонити, као и онога кога ће, на крају песме, изабрати.

За време рефрена дете у кругу и изабрано дете се врте у кругу, руку под руку, у једну па у другу страну. Изабрани играч мења мсто са оним ко га је изабрао!

 

Резултат слика за orasi

 Игра орасима: направи се купа – гомилица од 4 ораха која је удаљена од места гађања 10–15 метара. Сваки играч има већ припремљени «гађач", најкрупнији орах, а само гађање је по договору. Може се гађати 1–3 пута. Сваки играч мора имати већи број ораха, јер никад се не зна да ли ће се добити или изгубити. Ко је вешт у гађању узме понекад и по неколико килограма.

 

Mедвед и пчеле : деца «пчеле" похватају се и начине густо збијени обруч, у средини је «матица". Споља долази медвед тупајући око круга. Матица пита: «Ко то тупа око моје куће?", Медвед одговара: «Ја, кумо, ја". Матица каже: «Немој да ми украдеш неку пчелу!" Медвед одговара: «Нећу једну него све". Тог момента пчеле уз јако зујање нападају медведа, штипајући га и чупајући, и он мора да бежи. Ова игра се понавља више пута уз замену матице и медведа.

Kукумиш
: деца се похватају у коло, а једном вежу мараму преко очију и пусте га да хвата и погађа име ухваћеног. Ако не погоди име иде опет у центар круга и почиње хватање испочетка. Ко погоди, онда га тај замењује.